Slučaj EPS - Gde nestaju 150 milijardi dinara prihoda godišnje od prodate električne energije?!!
Poslednjih meseci smo svedoci pojačavanja medijske kampanje kojom se najavljuju poskupljenja i privatizacije strateški važnih industrija i javnih preduzeća, a sve to po nalogu "političke elite" koja od toga ima direktne koristi u vidu procenata koje treba da dobije "privatizacijom" NAŠIH javnih preduzeća. Jedno od tih poskupljenja je poskupljene električne energije i priprema terena za privatizaciju Elektroprivreda Srbije (EPS).
Po dobro poznatom neoliberalom receptu, političari, predstavnici međunarodnih bankarskih i finansijskih institucija i domaći finasijski i ekonomski "eksperti" uz podršku medija čiji su vlasnici ti isti akteri , koriste strategiju koju je Naom Čomski objasnio u svom tekstu "10 Strategija manipulacije putem medija", pod tačkama 3 i 4, kako bi stvorili sliku o potrebi za poskupljenjem i pripremili tren za privatizaciju zbog navodne neefikasnosti društvenog vlasništva. Ali pitanje je da li je to tačno?
Jedan od ciljanih tekstova kojim se promovišu gore navadene mere objavljen je na jednom mediju pod naslovom "Struja mora da poskupi 80 odsto". Iako je jedan od ciljeva ovog intervjua sa generalnim direktorom NAŠEG javnog preduzeća Elektroprivrede Srbije (EPS), najava skorašnjeg poskupljenja struje zbog dotrajalosti opreme (prosečna starost oko 39 godina), iz samog intervjua svako može zaključiti da je 150 milijardi dinara (3 X 50 milijardi dinara u po kvartalu) ili oko 1.300.000.000,00 eura godišnje bilo više nego dovoljno da se kompletan "proizvodni kapacitet" modernizuje. Dakle, EPS je profitabilno preduzeće, ali se postavlja pitanje gde je novac otišao i gde odlazi ako ne na modernizaciju proizvodnih kapaciteta?
Drugi važan zaključak koji možemo izvući iz ovog teksta je da se privatizacija sprema! Sada je samo pitanje "tehnike". Kao što sam direktor kaže, deljenje besplatnih akcija je "privatizacija", ali konstatacija da "taj usitnjeni novac nikome neće doneti nikakvu korist" je potpuno tačna, ako pod tim misli na nas građane.
Naime, "deljenje besplatnih akcija" jeste još jedan način da vlasništvo nad ovom NAŠOM strateški najvažnijom industrijom, delom pređe i u ruke istih onih domaćih i stranih tajkuna i bankara, samo po većoj ceni.
Scenario je sledeći. Večina onih koji bi dobili besplatne akcije bi te iste akcije i prodala da podmiri osnovnu potrošnju i dugovanja, a kupci bi naravno bili ti isti investitori u medjunarodne bankarske i finasijske institucije.
Znajući sve ovo, postavlja pitanje da li ćemo dozvoliti da se "plan" političko-ekonomske oligarhije realizuje ili ćemo pritiskom i direktnim akcijama (referendumi i narodne inicijative) obezbediti potpunu javnost u radu ovog i ostalih NAŠIH javnih preduzeća i institucija i sprečiti dalje namerno upropašćavanje javnih preduzeća zarad ličnog finansijskog interesa gore navedenih 1%?
Da li ćemo zakonski obezbediti da finansijko poslovanje i planovi za razvoj svih javnih preduzeća i institucija budu potpuno JAVNI, postavljeni proaktivno na internetu, i time omogućiti rigoroznu javnu kontrolu, a svim zainetresovanim građanima mogućnost da učestvuju u širokoj javnoj diskusiji o pitanjima od opšteg interesa ili ćemo dopustiti da se "plan" političko-ekonomske oligarhije ostvari?
Razmislite o tome!
"Struja mora da poskupi 80 odsto" - B92 Biz