Otvoreno pismo direktoru direkcije za javni prevoz grada Beograda, sekretaru za saobraćaj, gradskom menadžeru i gradonačelniku sa predlozima rešenja za problem finasiranja javnog prevoza u Beogradu

22. novembar 2014. godine

Gospodinu Uglješi Mitroviću. Pismo prosleđeno Siniši Malom, Goranu Vesiću i Dušanu Rafailoviću

Poštovani gospodine Mitroviću,

Dana 22.11. 2014 je objavljena Vaša izjava kojom se najavljuju nove mere naplate karata za javni prevoz u Beogradu. 

Tom prilikom ste, između ostalog, izjavili da penzionerima sa većim primanjima treba ukinuti povlastice za korišćenje javnog prevoza u cilju pravednijeg naplaćivanja prevoza bez obzira na godine starosti; 

- da je neplaćanje karte privatnoj firmi kojoj ste dali monopol na prodaju karata u javnom prevozu postalo prekršaj, navodeći to kao pozitivnu meru koja je doprinela povećanju prihoda od prodaje karata; 

- da ova odluka nije protivustavna i da nije "neobično" da komunalna policija naplaćuje potraživanja privatne firme koja je odlukom bivšeg gradonačelnika, bez ikakve studije opravdanosti, dobila monopolski položaj i milionski posao; 

- da se prevoz svuda u svetu plaća na ovaj način, pa da, stoga, i Vi morate da insistirate na takvom načinu finansiranja javnog prevoza.

U vezi ovih izjava, poštovani direktore direkcije za javni prevoz, mi dole potpisani 99% Srbije i Beograda, imamo da kažemo sledeće:

- Uzimajući u obzir činjenicu da mi građani subvencionišemo javni prevoz sa preko 70% a imamo najmanje plate u regionu, cena karata je jedna od najskupljih u regionu. Pored toga, karta je u nekim od zemalja u regionu jeftinija i nominativno; Bukurešt 28 dinara, Kiev 30, Skoplje 50

- Ljudi ne plaćaju javni prevoz jer nemaju novca da pored subvencija plaćaju i preskupe karte čiji prihod ide u džepove vlasnika privatne firme APEX (BusPlus), a mnogi ne žele iz moralnih razloga da finansiraju taj koruptivno sklopljen posao sa privatnom firmom.

- Beograd je zbog dilentantizma i korupcije u upravljanju javnim prevozom i saobraćajem postao jedan od retkih gradova gde je zaposlenima jeftinije da idu na posao automobilom

-Beograd je jedan od retkih gradova u svetu gde ogroman broj nezaposlenih mora da plati kartu, a nemaju nikakav prihod, niti primaju socijalnu pomoć

- Potpuno je netačno da se svuda u svetu javni prevoz finansira prodajom karata. U svetu postoji stotine gradova gde je prevoz besplatan za korisnike. Troškove finasiranja javnog transporta snose srednja i velika preduzeća i zagađivači.

- Javni prevoz u celom svetu se većim delom finansira subvencionisanjem

-Javni prevoz u Beogradu se finasira: subvencijama oko 70% (13 milijardi dinara) Prodaja karata i ostale delatnosti oko 30% ( 6 miliona evra)

- Privatna firma Apex (BusPlus) od prodaje karata godišnje ima prihod od 10 milijardi dinara, javni prevoz 6 milijardi dinara.

- Upotrebom obnovljivih izvora energije na gorivu za javni prevoz može da se uštedi 50 miliona evra godišnje.

- Na javnom prevozu ne možemo da zaradimo, ali možemo mnogo da uštedimo (troškovi koje sektor transporta stvara a koji su socijalizovani su procenjeni na preko 2 milijarde evra godišnje, samo u Beogradu)

- Upotreba resursa komunalne policije za obavljenje poslova privatne firme je zloupotreba funkcije

- Ne može biti prekršaj neplaćanje privatnoj firmi - to je protivustavno

- Penzionera sa penzijom preko 60.000 ima manje od 15% i većinom ne koriste javni prevoz već automobil i to zato što je javni prevoz nepozdan i nesiguran, a vozila prljava i neodgovarajuća.

Od 2011. godine, kada je raspisan tender za obavljanje usluge prodaje i kontrole karata u javnom prevozu u Beogradu, ukazujemo na činjenicu da je u Srbiji i Beogradu potcenjen značaj javnog prevoza za stvaranje održivih zajednica, za smanjenje zagađenja i kao snažan podsticaj ekonomiji. Takođe ukazujemo tokom ove tri godine da nije postojala ozbiljna diskusija o alternativnim načinima finasiranja javnog prevoza niti je urađena ozbiljna studija opravdanosti uvođenja javno-privatnog partnerstva u sistem prodaje i kontrole karata u javnom prevozu. S obzirom na to da je istu uslugu obavljao GSP za tri puta manju proviziju, ne postoji ekonomska opravdanost ovakvog poteza.

Mnogobrojnim javnim obraćanjima, protestnim okupljanjima, tribinama i dopisima ukazivali smo prošlom i sadašnjem gradonačelniku, Gradskom veću koje je zaduženo za upravljanje javnim prevozom, Sekretarijatu za saobraćaj i Direkciji za javni prevoz na neophodnost ozbiljnog multidisciplinarnog pristupa razvoju i stimulaciji korišćenja javnog prevoza, koji je i od strane Ujedinjenih nacija prepoznat, u novom dokumentu o "Održivim razvojnim ciljevima" (SDG), kao jedan od krucijalnih sektora za stvaranje održivijeg transporta, održivijih zajednica i smanjenje zagađenja koje je neophodno za zaustavljanje daljeg pogoršanja klimatskih promena čije smo žrtve i sami bili ove godine, a čije štete se mere milijardama evra.

Nikada se Vi, niti bilo ko od vas nije odazvao našim pozivima da prisustvujete tribinama, nikada nam niste poslali zahtevane detaljne izveštaje o finansijskom poslovanju direkcije koje ste prema zakonu obavezni da istaknete na sajtu, niko nikada nije odgovorio na peticiju koju je već potpisalo 7.000 građana, sa zahtevom da iznesemo predloge i nalaze višegodišnjeg proučavanja velikog broja domaćih i stranih stručnjaka, za koje smo dobili poziv i na međunarodne konferencije kao progresivno rešenje u oblasti transporta.

Da ste Vi ili bilo ko od vas prisustvovali tribinama ili stupili u kontakt sa nama znali bi da sistem naplate karata nije jedini način finasiranja javnog prevoza. Da smanjenje cene i potpuno ukidanje naplate karata stimuliše korišćenje javnog prevoza što vodi ka smanjenju korišćenja automobila i time posledica po zdravlje ljudi i zagađenje prirodne sredine koje njihovo korišćenje nosi sa sobom.

Postoje stotine gradova u svetu koji su ukinuli sistem finasiranja javnog prevoza kroz naplatu karata i svakim danom ih je sve više i više. Možda je najbolji primer Talina, estonske prestonice koja je od početka 2013. uvela besplatno korišćenje javnog prevoza za sve svoje građane, što samo po sebi opovrgava Vašu tvrdnju da se prevoz svuda u svetu naplaćuje i to na način koji Vi sprovodite.

Da ste stupili u dijalog sa nama znali bi da su prema studiji Drezdenskog instituta za ekologiju saobraćaja troškovi sektora transporta u EU, koje indirektno plaćaju građani, procenjeni na oko 750 evra godišnje po glavi stanovnika. Znali bi da su u Srbiji i Beogradu te posledice duplo veće s obzirom na starost i kvalitet automobila, stanje puteva, kvalitet goriva i ostale faktore.

Znali bi da preko 2 milijarde evra godišnjih troškova zagađenja koje donosi sektor transporta u Beogradu možemo drastično smanjiti stimulacijom korišćenja javnog prevoza čije nas finansiranje godišnje košta oko 150 miliona evra, od čega preko 70% stiže izdvajanjem iz budžeta građana, a manje od 30% od prodaje karata.

Da ste prisustvovali nekoj od tribina ili se konsultovali sa nama znali bi da se troškovi nabavke goriva za javni prevoz mogu smanjiti za barem 50% (50 miliona evra godišnje), a da se raskidom ostalih štetnih ugovora i praksi može uštedeti dodatnih 20 miliona evra godišnje.

Da ste vi gospodine Uglješa Mitrović, sekretar za saobraćaj, članovi gradskog veća i gradonačelnik ušli u dijalog sa nama znali bi da je, kao u nekim evropskim državama, uvođenjem transportne takse preduzećima moguće podmiriti veći deo troškova javnog prevoza, jer baš preduzeća imaju najveće koristi od većeg ulaganja u razvoj javnog prevoza, zato što ga najviše koriste njihovi radnici i njihovi potrošači. Da se Vi i gospoda iz gradske vlade, sekretarijata i direkcije vozite javnim prevozom znali bi da javni prevoz najmanje koriste tih 15% penzionera sa primanjima preko 60.000 hiljada. Javni prevoz u koriste uglavnom đaci, studenti, nezaposleni i prekarijat jer druge opcije nemaju.

Nije nam jasno ni kako Vi kao direktor Direkcije za javni prevoz ne znate da su karte u Beogradu skuplje i 300% u odnosu na zemlje u regionu, kao na primer u Bukureštu 28 dinara, Kievu 30 dinara, Skoplje 50 dinara, gde su i prosečni prihodi daleko veći, što samo po sebi znači da je karta u Beogradu jedna od najskupljih u regionu.

Nije nam jasno gde je ekonomska opravdanost zapošljavanja preko 1300 novih komunalnih policajaca čije će nas opremanje koštati više desetina miliona evra, a njihove plate i ostali troškovi prelaziti cifru od 3 milijarde dinara godišnje? Zar mere štednje ne važe za sve? Zar nije bilo dovoljno sve ovo do sada da shvatite da ljudi ne kupiju karte jer su preskupe i jer ne žele da finansiraju BusPlus korupciju? Zar nije već napravljena dovoljna šteta uvođenjem BusPlusa, preskupim najmom privatnih autobusa, rasipništvom u javnim preduzećima itd.

I na posletku, nije nam jasno kako ne znate da je protivustavno korišćenje komunalne policije za prekršajno gonjenje građana koji nemaju novca za plaćanje preskupih karata privatnoj firmi. Pošto ste, osim u "Parking servisu", radili i kao rukovodilac u Sekretarijatu za komunalne poslove, to bi trebalo da znate.

Stoga vas pozivamo na dijalog i obustavu uvođenje svih najavljenih mera dok zajednički ne utvrdimo dalji pravac razvoja javnog prevoza i način njegovog daljnjeg finansiranja.

U petak, 28 novembra u 15 časova, zajedno sa okupljenim građanima ispred zgrade Direkcije za javni prevoz i sekretarijata za saobraćaj u ulici 27 marta 43-45, još jednom ćemo Vama i sekretaru Sekretarijata za saobraćaj uručiti zahtev za obustavu svih najavljenih mera.

Javni prevoz u Beogradu pripada Beograđanima. Oni ga finansiraju, oni ga koriste i bez njihove saglasnosti nikakve mere, pogotovo one koje su na njihovu štetu ne smeju biti donete!

99% Beograda - radna grupa za održiv i svima dostupan javni prevoz