Ime:

E-mail :

Kako bi trebalo u praksi da izgleda stvarno demokratsko društvo u Srbiji? I deo

 

“Direktna demokratija” podrazumeva da građani zajednički odlučuju na referendumima o svim pitanjima od opšteg interesa (lokalnog, regionalnog, nacionalnog i nadnacionalnog) što je izvorno značenje reči „demos kratos“ (vladavina naroda). Trenutno, umesto nas to čine predstavnici političkih partija, koji donose odluke štetne za gradjane, a u interesu domaćih i stranih tajkuna (vlasnika korporacija) koji su ujedno i njihovi sponzori . Oni u poslednjih 25 godina formiraju Vlade koje ponekad imaju podršku manju i od 15% građana sa pravom glasa što je daleko od ukupnog broja građana. Mediji ovu činjenicu uvek vešto prikrivaju izostavljajući iz svojih izveštaja o rezultatima izbora informaciju da je ogroman broj ljudi bojkotovao izbore neizlaskom na glasanje. Šta je rešenje?  

Vreme je da priznamo sami sebi: Ovo što imamo od 2000-e nije demokratija, a mi smo prevareni!

KAKO STVARNO „DEMOKRATSKO“ DRUŠTVO TREBA DA IZGLEDA?

U ovom tekstu ćemo se fokusirati na to kako stvarno „demokratsko“ društvo treba da bude uređeno. Pa hajde da počnemo od lokalnih zajednica, to jest, mesnih zajednica (u daljem tekstu MZ), jer su to osnovne ćelije ili baze stvarno „demokratskog“ društva koje treba da budu centri upravljanja životom lokalnih zajednica i baza za donošenje odluka od opšteg (lokalnog, regionalnog, nacionalnog i nadnacionalnog) interesa.

Lokalna zajednica – osnovna ćelija stvarno „demokratskog“ društva

Umesto jačanja institucija lokalnih zajednica (MZ) i usavršavanja mehanizama rada i donošenja odluka, u proteklih 25 godina bili smo svedoci planskog i sistematskog partokratskog uništavanja institucija lokalnih zajednica (MZ) kroz njihovu marginalizaciju i centralizaciju moći odlučivanja na nivo opština, gradova i države gde su oni postavili svoje ljude. Tako danas imamo situaciju da institucije mesnih zajednica skoro da uopšte ne postoje, nemaju nikakvu odlučivačku moć i njima upravljaju pojedinci na potpuno netransparentan i način, donoseći odluke u ime svih članova MZa iza zatvorenih vrata, bez široke javne diskusije i bez predhodno postignutog koncenzusa sa članovima lokalnih zajednica.
Istorija nastanka i nestanka MZa

Kao što smo rekli, mesna zajednica treba da bude osnovna baza jednog stvarno „demokratskog društva“, Zašto? Odgovor je jednostavan, zato jer se u lokalnim zajednicama ljudi poznaju i problemi su im zajednički. Za te potrebe, posle drugogo svetskog rata u Srbiji su izgrađeni administrativni centri lokalnih zajednica (domovi kultura i kancelarije MZ) čija je namena bila da postanu kulturni i organizacioni centri lokalnih zajednica što su oni samo delimično i postali u drugoj polovini prošlog veka. Oformljeni su organi mesnih zajednica, postavljeni temelji rada, ali su partijska (ne)podobnost, manipulacije činjenicama i informacijama, protekcionizam, tajnost u radu i postepeno neučestvovanje sve većeg broja članova MZa, doveli do stvaranja jedne nove kaste autokrata koji su donosili odluke u uskom krugu povlašćenih pojedinaca i redistribuirali njima bliskim pojedincima finansijska sredstva dobijena iz budžeta za unapređivanje uslova života lokalnih zajednica.

Kasniji dolazak Miloševića i započinjanje građanskog rata bili su početak kraja institucija lokalnih zajednica, takozvanih „Mesnih zajednica“ i centralizacije sistema odlučivanja. Taj sistem je posle svrgavanja Miloševića sa pozicije apsolutnog vladara samo delimično decentrlizovan na nivo opština i gradova.


KAKO DANAS FUNKCIONIŠE RAD MESNIH ZAJEDNICA?

FINANSIRANJE: Sva finansijska sredstva koja građani uplaćuju u kasu lokalnih zajednica idu prvo u administrativne uprave gradova, pa se odatle delimično vraćaju u budžet opština, gde o upravljanju tim sredstvima odlučuje mala grupa ljudi sastavljena od odbornika političkih partija koji su na te pozicije došli na osnovu dobijenih glasova na lokalnim izborima, čija je izlaznost u velikom broju slučajeva i ispod 10 % , kao što je to bilo u slučaju lokalnih izbora u Pančevu 2013. godine kada je na nekim mestima izašlo manje od 10% ljudi sa pravom glasa.

Tako imamo mesne zajednice sa više hiljada članova imaju zajedničkog odbornika u opštinama, za koga većina niti je glasala, niti ima ikakvog kontakta. Ti isti odbornici u opštinama raspoređuju preostala sredstva na osnovu njihovog individualnog mišljenja njihovim „partijama“ bliskim pojedincima i organizacijama.

Delom sredstava, dobijenim od raznih taksi i poreza nametnutih svim građanima, koji ostaje u gradskim kasama, upravljaju gradonačenik i odbornici skupštine grada bez ikakvog učestvovanja građana u procesima predlaganja, diskusije, planiranja, odlučivanja i nadzora njihovog rada.

Rezultat sveprisutne korupcije i despotizma u organima lokalne uprave su sveopšte propadanje davno izgrađene infrastrukture lokalnih zajednica i kontinuirano osiromašavanje članova lokalnih zajednica koji nemaju nikakve mehanizme da tome stanu na put.

KAKO RAD I NAČIN FINANSIRANJA MESNIH ZAJEDNICA TREBA DA IZGLEDA?

Zbog svega navedenog potrebno je da mi građani, promenimo način rada i finansiranja naših mesnih zajednica, svako u svojoj lokalnoj zajednici. Ako želimo da napravimo istinske promene u pravcu stvaranju jednog stvarno demokratskog društva, to je danas, olakšanim pristupom informacijama, tehnologijama i internetu, više nego jednostavno.

NAČIN RADA MESNIH ZAJEDNICA:

Lokalne zajednice (MZ) prevashodno treba da prebace svoj rad na internet. Za tu potrebu treba da se naprave online platforme, koje bi između ostalog sadržale sve dnevne bitne informacije i važna obaveštenja; od izveštaja o učinku svakog pojedinačnog člana lokalne administracije do nesmetanog uvida svim zainteresovanim građanima u stanje na računima mesne zajednice i promenama na njima. I pored relativno velikog broja ljudi koji imaju pristup internetu (oko 50% ljudi u gradovima ima pristup internetu) potrebno je da se pristup internetu omogući svima, i u najudaljenijim seoskim zajednicama.

Slika sa AntiACTA protesta održanog 2012. godine u Beogradu

Kompjuterizacija svakog domaćinstva i pristup internetu trebalo bi da budu jedni od prioriteta stvarno demokratskog društva. Za početak je dovoljno da u svakoj mesnoj zajednici uvedemo sale sa kompjuterima koji imaju pristup internetu. Broj kompjutera bi određivali shodno broju članova mesnih zajednica. Osim olakšanog nadzora nad radom mesnih zajednica i lakim uključivanjem u rad istih putem online diskusija i predlaganja, kompjuterizacija treba da posluži i za obuku u radu sa kompjuterima i informatičko opismenjavanje svih zainteresovanih članova lokalnih zajednica koji još uvek nemaju pristup kompjuterima i internetu; od dece preko roditelja do starijih sugrađana, od učenika, preko nazaposlenih, do radnika, poljoprivrednika i penzionera. Na taj način, vremenom ćemo dobiti informatički pismene i informisane građane koji će razmenjivati iskustva, informacije i proizvode direktno putem interneta.

Osim svih gore navedenih prednosti koje će nam doneti kompjuterizacija lokalnih zajednica i prostora MZa, kompjuterizacija će olakšati i učestvovanje u procesima predlaganja, diskusije, planiranja i odlučivanja na internet referendumima. Naravno, za to je potrebno ispuniti neke preduslove; da svaki građanin dobije svoj elektronski potpis i da se stvori potpuno transparentna i javno kontrolisana internet platforma za kojom će se eliminisati mogućnost zloupotrebe. Troškovi održavanja referenduma na taj način bi se na taj način sveli na minimum a jedan procenat mladih i kompjuterski pismenih zaposlio na održavanju i daljem razvoju internet platformi lokalnih zajednica koje bi ujedno bile i stalna referendumska mesta na kojima bi se pored pitanja od lokalnog značaja, diskutovalo, predlagalo i odlučivalo o pitanjima od šireg lokalnog, regionalnog, nacionalnog i nadnacionalnog interesa.

Osim toga, prostori mesnih zajednica treba da postanu kulturni centri i mesta za svakodnevne tribine, diskusije, filmske projekcije, druženje, izložbe i rad raznovrsnih lokalnih organizacija i grupa.

NAČIN IZBORA ADMINISTRACIJE LOKALNIH ZAJEDNICA I NAČIN NJIHOVE SMENE

Preduslov za demokratizaciju rada organa mesnih zajednica je u načinu sprovođenja izbora za mesta administora u lokalnim zajednicama, njihovom nadzoru i mogućnosti njihove lake smene. Online platforma za neposredno glasanje, daje nam mogućnost da kandidate za neko od mesta u lokalnoj administraciji biramo na osnovu kompetencija i ostalih kvaliteta potrebnih za jedno takvo mesto, uključujući tu i humanitaran i društveno koristan rad. Nadzor na ovaj način bi bio olakšan i obavezom objavljivanja dnevnih izveštaja publikovanih na platformi svake mesne zajednice. Na taj način, inicijativa za smenu bilo kog člana lokalne administracije bi mogla biti pokrenuta u bilo kom trenutku i brzo sprovedena.

NAČIN FINANSIRANJA MESNIH ZAJEDNICA

Kao što smo objasnili u tekstu , prihodi od taksi i poreza građanima i preduzećima idu skoro u celosti u gradske kase odakle se jedan mali deo vraća u opštine gde odbornici u opštini, koji su sastavljeni od predstavnika koalicija političkih partija, zaduženi za po nekoliko mesnih zajednica u isto vreme, odlučuju gde će i kako novac raspodeliti. Na ovaj način ogroman deo sredstava ni ne stigne do mesnih zajednica, a ono što eventualno stigne zavisi od dobre volje odbornika iz „koalicije na vlasti“.

U stvarno „demokratskom“ društvenom uređenju, decentralizovanom na nivo lokalnih zajednica ovaj paradoks je neprihvatljiv. Prihodi lokalnih zajednica ostvareni na osnovu sakupljenih taksi i poreza od građana bi se slivali direktno u kasu lokalnih zajednica (MZa) i o njihovom raspoređivanju bi odlučivali sami članovi lokalnih zajednica, što bi značilo da bi za ulaganje u zajedničke projekte više lokalnih zajednica, opštine ili regiona bila potrebna saglasnost večine članova lokalnih zajednica, ponaosob za svaku i zajedno. Za te prilike bi postojao savet administratora mesnih zajednica koji bi javno razmatrali predloge za zajednička ulaganja (ulaganja u infrastrukturu, javni prevoz, lokalne medije, zajednička preduzeća itd) i o njima obaveštavali članove njihovih lokalnih zajednica koji bi potom diskutovali i odlučivali glasanjem o predlogu.

Kanacelarije lokalnih zajednica (MZe) bi ujedno bile i stalna mesta za održavanje elektronskih referenduma, na kojima bi građani koji još uvek nemaju kompjuter i internet mogli da glasaju za lokalne, opštinske, regionalne, nacionalne i nadnacionalne referendume (kao što su to referendumi za priključenje EU ili nekim drugim organizacijama, i međudržavni sporazumi, kao i da potraže posao, savet, pohađaju kurseve, učestvuju u radionicama, radnim akcijama, društveno korisnom radu itd.

Ovaj način donošenja odluka usporio bi donošenje „odluka po hitnom postupku“ sa poledicama po celo društvo i podrazumeva veću odgovornost svakog pojedinca, ali je mogućnost donošenja odluke u suprotnosti za zajedničkim interesima građana bila svedena na minimum. Opštinska, gradska i republička administracija bi na ovaj način bila znatno umanjena i svedena na koordinatore zajedničkih projekata i službi, a korupcija u njima nemoguća zbog potpune javnostinjihovog rada. Građani bi na ovaj način dobili mogućnost da predlože, obrazlože, podrže i pomognu sprovođenje predloga u delo. Prostorije lokalnih zajednica (MZ) bi postale mesto ozbiljnih diskusija, stvaranje novih formi udruživanja, mesto gde uvek možete da dobijete pomoć, obavezna tačka nalaženja i komšijskog druženja , ekonomski i kulturni centar lokalne zajednice.

Izdvajanja iz budžeta lokalnih zajednica u raznorazne „fondove“ bi bilo dobrovoljno i odluke o tome bi se donosile na referendumima. Za sklapanje svih ugovora bi morali da budu raspisani javni tenderi na kojima svako može da konkuriše. I sve to bi mogli da pratimo na internetu. 

Zato predlažemo da počnete da gradite stvarno demokratsko društvo već danas. Pozovite vaše komšije i prijatelje kojima je kao i vama dosta svega i počnite stvaranje plana za preuzimanja kontrole nad zajedničkim dobrom. Kada u svakoj lokalnoj zajednici odluke budu donosili ljudi koji žive u njima, tada možemo reći da imamo stvarno demokratsko društvo. 


Izbori, političari i političke partije će tada prestati da postoje, kao i potreba za njihovo finansiranje iz budžeta, a verovatnoća da nam bude lošije smanjena na 1%.

Autor: Petar Stanić

Preporučujemo da pročitate:  Šta se u svetu podrazumeva pod direktnom ili neposredom demokratijom