VESTI I TEKSTOVIO NEOLIBERALIZMUO "TRANZICIJI"O PRIVATIZACIJAMAO KORUPCIJIO KONTROLI MEDIJAO OTIMANJU VODEBesplatan Javni Prevoz Zahtevi 99% BeograđanaBesplatna energija live streamDokumentarni filmoviIza kulisaSTATISTIKA

 

 
 
 
 

 

PRIJAVA
Budite obavešteni o aktulenim događajima i akcijama
Ime:
E-mail :

Izvestaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji

Savet za borbu protiv korupcije, 29. septembar 2011. godine

 

 

Savet za borbu protiv korupcije predstavio je 29. septembra 2011. godine Izveštaj o pritiscima i kontroli medija, koji je napisan na osnovu obimne dokumentacije prikupljane i analizirane tokom više meseci. Na osnovu prikupljenih podataka može se zaključiti da se nad medijima u Srbiji vrši snažan politički pritisak i da je nad njima uspostavljena potpuna kontrola.

 

Izveštaj o pritiscima i kontroli medija

 

Sažetak Izveštaja o pritiscima i kontroli medija


Dopis Vladi 

 

Izveštaj o pritiscima i kontroli medija predstavljen je na okruglom stolu organizovanom u saradnji sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnikom građana i predstavnicima medijskih udruženja.

 

 

S desna: Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka, Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, Saša Janković, zaštitnik građana, Ljiljana Smajlović, predsednica UNS, Vukašin Obradović, predsednik NUNS

 

Pozivu za učešće u diskusiji u beogradskom Medija centru, odazvao se veliki broj predstavnika domaćih i medjunarodnih institucija, stranih ambasada, novinara.

 

Otvarajući skup, profesorka Fakulteta političkih nauka, Snježana Milivojević je rekla da je prihvatila da učestvuje na skupu i pomogne nastojanjima Saveta da se ova tema otvori u javnosti jer je prvi put pročitala jedan izveštaj koji je razumela i ujedno bila „zapanjena onime što je razumela“. Ona je konstatovala da Izveštaj Saveta pokazuje one procese koji danas drže zarobljene medije u Srbiji. „Izveštaj govori nešto vrlo indikativno o tehnologiji rada države sa medijima“, ocenila je Snježana Milivojević. Ona je rekla da je Izveštaj doživela kao „krimi priču o medijima“, posle čijeg je čitanja ostala iznenađena činjenicom koliko su komplikovani i suptilni procesi koji okružuju tokove novca u današnjoj medijskoj sferi. Ti tokovi novca su od velike važnosti, jer je vlast naučila da direktne političke uticaje danas nije moguće ostvariti i da se danas moć transferiše u ekonomsku, da bi se potom opet koristila kao politčka, što predstavlja jedan veoma komplikovan proces kome treba ući u trag, objasnila je Snježana Milivojević i dodala da je Savet pokazao izuzetnu hrabrost da sve te procese dovede u vezu sa sadržajem koje mediji objavljuju. Snježana Milivojević je pozvala učesnike okruglog stola da podrže napore Saveta da se otvori razgovor o vezi države i medija, i uticaja države kroz političke i ekonomske kanale.   

 

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, Verica Barać zahvalila je svima koji su se odazvali pozivu, jer postoji velika potreba da se razgovara o problemima koji se sve više gomilaju. Ona je rekla da je sloboda medija u Srbiji dovedena u pitanje, zbog čega je posredno ugrožena i borba protiv korupcije, koja ne može da se odvija bez pomoći slobodnih medija. Verica Barać je objasnila da je Savet dugo analizirao šta se to događa u medijima i da je najviše problema bilo sa prikupljanjem dokumentacije koja je tražena od RTS-a. Ona je napomenula da najveći deo te dokumentacije, uprkos rešenjima Poverenika od javnog značaja, Savet do danas nije dobio, jer je javni servis, umesto da dostavi dokumentaciju, odlučio da plaća novčane kazne. Predsednica Saveta je objasnila da je Izveštaj rađen na osnovu dokumentacije koja je dobijena iz ministarstava i Trezora, a da se na osnovu te dokumentacije može jasno videti uticaj države na medije, koji više nemaju nikakav kritički pristup dogadjajima i informacijama, već ih samo plasiraju bez ikakve analize. Verica Barać je zaključila da je problem medija izuzetno veliki i da u tim uslovima ne samo da nije moguća bilo kakva borba protiv korupcije, već da nije moguć bilo kakav demokratski poredak. Ona je pozvala sve prisutne da pomognu da se o tom problemu razgovara i rekla da Izveštaj Saveta treba da bude samo početak u daljem zajedničkom radu na na ovom krupnom problemu.

 

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je rekao da posle činjenica koje su iznete u Izveštaju, a koje nije moguće dovesti u pitanje, svaka priča o transparentnosti vlasništva nad medijima u ovom društvu, postaje neozbiljna. „Ovaj stepen ostvarivanja transparentnosti vlasništva u medijima je karikatura“, precizirao je Šabić. On je rekao da je pitanje uticaja državnih institucija na medije, krucijalno. Šabić je osudio finansiranje pojedinih medija iz budžeta i dodao da je neprihvatljivo da se novac poreskih obveznika koristi za ličnu i stranačku promociju. Taj problem je, po Šabićevom mišljenju, centralno pitanje u Izveštaju Saveta.

 

Zaštitnik građana, Saša Janković konstatovao je da slobodni mediji jesu preduslov za ostvarivanje političkih prava građana. Pravo na izbor je moguć samo ako imate informaciju na osnovu koje možete doneti odluku o izboru, a mediji su ti koji su preuzeli javnu ulogu da gradjanima tu informaciju pruže, da je objasne, analiziraju, interpretiraju na razne načine, ali uvek tako da građanin ima minimalnog osnova da može nešto da zaključi o kvalitetu i objektivnosti te informacije, objasnio je Janković. Da bi mediji ostvarili tu ulogu, moraju se poštovati određena pravila. Ovaj Izveštaj pokazao nam je da neka od temeljnih pravila u srpskom društvu nisu postavljena na pravi način, rekao je Janković i zaključio da je zato važno da se  razgovora o tome šta je to što građani gube zbog toga što informacije koje im mediji plasiraju nisu dovoljno objektivne i što građanima nije poznata pozadina informacija koja im se plasira.

 

Predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS), Ljiljana Smajlović rekla je da je Izveštaj Saveta pokazao da mediji u Srbiji ne da nisu saveznici društva u borbi protiv korupcije, što bi trebalo da budu, već su saučesnici države u jednoj koruptivnoj igri. Ona je dodala da bi volela da je UNS uradio jedan takav izveštaj, nakon čijeg se čitanja pitala kako je moguće da jedna siromašna država utroši 40 miliona evra, ali ne za „žilavu i kritički intoniranu štampu“, već ih je utrošila da bi kupovinom lažnih istraživanja u medijima, kupila publicitet i reputaciju, glasove i reklamni prostor za stranačke i političke funkcionere, a sve preko državnih i javnih ustanova i njihovih para. Smajlovićeva je na kraju rekla da je zbog toga posebno zanima da li će Vlada Srbije razgovarati o ovom Izveštaju koji je sačinio Vladin Savet, i da li ćemo saznati da li svi u Vladi ovo znaju i da li je ovo što smo čitali u Izveštaju ta strategija koju je Vlada usvojila na jučerašnjoj telefonskoj sednici, te da li imaju nameru da nešto promene u načinu trošenja državnih para u oblasti medija.

 

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Vukašin Obradović ocenio je da ćemo odgovore na pitanja koja smo čuli na skupu, dobiti već danas i sutra na osnovu uvida u to u kojim medijima i u kojoj meri će biti plasirani izveštaji sa ovog dogadjaja. On je zaključio da ne treba biti previše vidovit i predvideti šta će srpska javnost saznati o podacima koje je Savet za borbu protiv korupcije izneo u ovom Izveštaju. „To govorim zbog toga što moramo da prestanemo da budemo licemeri, i da se bog zna kako iznenadjujemo nad ovim što smo ovde pročitali, jer svako iole obavešten zna kako to funkcioniše i jedino što je gospodja Barać i Savet za borbu protiv korupcije sakupio podatke i hrabrost da to javno i iznese“, rekao je Obradović. On se zapitao da li mi možemo govoriti o nezavisnom, profesionalnom i istraživačkom novinarstvu posle ovih podataka navedenih u Izveštaju Saveta. Ovaj Izveštaj je, koliko god on govori o sistemskoj korupciji u kojoj učestvuju državni organi i mediji, zapravo jedna tužna priča o srpskom novinarstvu i o novinarima, koji su stavljeni u poziciju da pristaju na svakakve ucene, zaključio je predsednik NUNS-a.

 

Iz diskusije koja je usledila, u kojoj su pored panelista učestvovali i Dragan Janjić (NUNS), Dragana Nikolić-Solomon (OEBS), Slavoljub Kačarević (Balkan magazin) i drugi, zaključeno je da je izveštaj Saveta dobra polazna osnova za razmatranje prepreka slobodi medija i stvaranju demokratske javnosti u Srbiji. Učesnici okruglog stola su podržali nalaze i preporuke Saveta, naročito ističući:

 

-  Izveštaj Saveta je tačno definisao mehanizme i razmere kontrole medija u Srbiji. Neophodno je omogućiti da se nalazi Saveta učine dostupnim najširoj javnosti, koja sa ovim problemima nije upoznata. Predstavnici nstitucija koje su učestvovale u organizaciji okruglog stola nastojaće da u daljim nastupima koriste izveštaj Saveta kao polaznu osnovu za analizu problema neslobode medija i na taj način doprinesu da se zakonska i druga rešenja ubuduće artikulišu u skladu sa stvarnim stanjem medija u Srbiji.

 

- Institucije i mediji koji su učestvovali u radu okruglog stola sarađivaće na praćenju sprovođenja preporuka iz Izveštaja Saveta. Sprovođenje ovih preporuka može u značajnoj meri doprineti unapređenju slobode medija i demokratske javnosti, zbog čega će učesnici okruglog stola nastojati da izvrše pritisak na nadležne institucije da se jasno odrede prema preporukama Saveta.

 

- U vezi sa alarmantnim podacima o obimu sredstava koja se iz Budžeta Republike Srbije izdvajaju za medije, pored mera koje je Savet predložio u svom izveštaju neophodno je ustanoviti model javnih nabavki medijskih usluga koji će onemogićiti direktno budžetsko finansiranje tekućeg poslovanja medija bliskih vlastima, odnosno da se medijima odobravaju sredstva isključivo za delatnosti od javnog interesa na osnovu jasno definisanih i transparentno sprovedenih konkursa.

 

Okruglom stolu u Medija centru prisustvovali su predstavnici Odeljenja za medije misije OEBS-a u Srbiji, Delegacije EU u Srbiji, predstavnici ambasada Kraljevine Holandije, Savezne Republike Nemačke, Kraljevine Švedske, Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije. Skupu su se odazvali predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, Državne revizorske institucije, Komisije za zaštitu konkurencije, dok su i pored poziva izostali predstavnici Republičke radiodifuzne agencije (RRA), Republičke agencije za elektronske komunikacije ( RATEL), predsednica Odbora za kulturu i informisanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Jelena Trivan i državna sekretarka zadužena za oblast informisanja i medija u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva, Dragana Milićević Milutinović. Diskusiji povodom Savetovog Izveštaja, prisustvovao je i veći broj nevladinih organizacija i udruženja poput IREX-a (International Research and Exchanges Board), AEI (Asocijacije za evropske integracije), USAID-a, organizacije Doktori protiv korupcije.

 

Predstavljanju Savetovog Izveštaja prisustvovao je i veliki broj novinara, a u spisak prisutnih upisalo se čak 15 novinarskih ekipa: B 92, Politika, agnecije Beta, Tanjug i Fonet, dnevnik Danas, Frankfurtske vesti, Balkan magazin, Infobiro, Republika, Kurir, Pink, PG Mreža, RTS, sarajevski Medija centar. Uprkos tome, baš kao što je u svom izlaganju predvideo predsednik NUNS-a Vukašin Obradović, velika većina medija ovom dogadjaju nije posvetila ni slovo. Naime, građani su o Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije mogli da se informišu samo u šturim prilozima u večernjim informativnim emisijama TV B 92 i RTS-a, i u tekstovima objavljenim 30. septembra u dnevnicima Danas i Kurir, čime su praktično potvrđeni nalazi iz Savetovog Izveštaja, koji kažu da je stanje u medijima alarmantno.  


Savet za borbu protiv korupcije će detaljan izveštaj o diskusijama i zaključcima na okruglom stolu, dostaviti Vladi Srbije sledeće nedelje.  

 

Ovde možete pogledati kompletan snimak sa ovog događaja:

 

 

Izvor: http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/izvestaji/cid1028-1681/predstavljen-izvestaj-o-pritiscima-i-kontroli-medija-u-srbiji