VESTI I TEKSTOVIO NEOLIBERALIZMUO TRANZICIJI O PRIVATIZACIJAMAO KORUPCIJIO KONTROLI MEDIJAO OTIMANJU VODESTATISTIKA OBNOVLJIVA ENERGIJAŽIVOTNA SREDINASLOBODAN JAVNI PREVOZ DOKUMENTARNI FILMOVIlive streamIza kulisa

 

 
 
 
 
 

 

 

Stefan Hessel

 

 

PRIJAVA
Budite obavešteni o aktulenim događajima i akcijama
Ime:
E-mail :

 

 

 

Stefan Hessel

 

 

Razmišljanja
POZIV ZA BUĐENJE!

Srbija je druga zemlja na svetu po odlivu mozgova, odmah posle Gvineje Bisao. Politika pljačkanja javnog dobra radi sticanja lične materijalne koristi koju vode politikanti i u poslednjih 30tak godina je naterala celu jednu generaciju da se iseli iz ove zemlje. Oni koji su ostali se nalaze u stanju apatije, potpuno sluđeni svakodnevnim pritiscima da obezbede goli opstanak sebi i svojim porodicama. Prevareni, izmučeni i istrošeni roditelji generacije koja je sada stasala nemaju vremena i snage da sednu i dobro razmisle o sistemu koji ih okružuje. Sve se svodi na gledanje TVa i čekanje da neko nešto promeni. Jednom rečju: Matrix.

 



Zato se obraćamo vama mladima. Deci izgubljene generacije. Deci beskrajno hrabrih roditelja koji su bili dovoljno odvažni da osnuju porodice i koji su uložili sav svoj trud da vas podignu. Vama koji imate dovoljno snage, znanja i volje da vratite veru i osmeh na lice vašim roditeljima.

 

99% из угла српске домаћице

Пише: Милица Лисинац

 

                Поноћ је давно прошла, а ја као већина српских домаћица, не спавам. Ако ми верујете, не стижем. Из ноћи у ноћ, чекам поноћ не бих ли могла да оперем веш, припремим ручак, можда направим неки колач. Јефтина струја, вајдица је ако бар мислим да сам нешто уштедела.

                У међувремену трчкарам од шпорета до компјутера, мало играм игрице, мало читам шта је ново код нас и свуда око нас или се трудим да будем тиха док перем судове, јер остали укућани спавају.  И није ми тешко. И не жалим се. У ствари ми је драго да могу на било који начин да им будем корисна.

 

   

Power of NO

Zaista, stvar je moćna. U više navrata sam i sam koristio taj alat i mogu vam reći da čini čovjeka nekako bezbrižnim i laganim.
Ne.
I to je sve. Nikome ne duguješ objašnjenje. S' vremenom sam počeo analizirati o čemu se tu ustvari radi. Ne biste verovali, čak sam došao i do nekih zaključaka. Reč je ustvari o distribuciji moći.

 

 

Šta je ustvari moć i zašto neko ima moć nad nekim drugim?

Uglavnom, zato jer mu taj drugi tu moć daje. Drugim rečima, da mu je ne daje, „moćnik“ ne bi imao moć nad njim. „Ne“ je tu jednostavni i efikasni bedem.

Za upotrebu tog jednostavnog recepta obično nas sprečava strah.

Đorđe Petrović : I komšija Platiša i komšija Neplatišić na kraju su svoj novac predali državi

Ovih dana pored kampanje protiv bus-plusa koja se polako zahuktava na više frontova, svedoci smo ogromnog spinovanja javnosti od strane medija.

 

Ljudi koji su ustali protiv tiranije i koncepta javno-privatnog partnerstva kao buduće perspektive svojinskih odnosa u ključnim državnim službama i institucijama, se

 

anatemišu kao šverceri, oni koji hoće preko leba pogaču , oni što hoće da se voze besplatno i slično.

 

Glavni imenitelj je da su ti krivci redom : za haos koji se dogadja u saobraćaju, za tender gde se sa 500 evra osnivačkog kapitala dolazi do 400-500 hiljada mesečno privatnog profita na račun javnog preduzeća , za činjenicu da  se javne službe koje finansiraju građani poput komunalne policije i samih radnika GSP-a pretvaraju u potrčkala privatne firme etceteraetcetera…

Vladimir Milutinović: Od milijardi do bankrota za mesec dana

Možda se neko još seća da su predizborne milijarde pljuštale kao kiša, ulagala se milijarda u ovo, milijarda u ono, kao da milijarde rastu na drvetu i da nema nikakvih problema da se do njih dođe. Posle izbora, stvar se potpuno izokrenula. Sada nam preti bankrot ako ne usvojimo hitne mere štednje, koje su naravno usmerene prema građanima, ali o kojima isti birači-građani nisu smeli ništa da čuju pre izbora. Da ih informiše o tome, uredno se uzdržala i jedna nezavisna institucija, koju građani finansiraju da bi za njih štitila javni interes, ali Fiskalni savet, o kome se radi, nije smatrao da bi u interesu građana bilo da znaju šta im se sprema posle izbora.

Occupy: Uputstvo za upotrebu revolta

Kao neko ko iza sebe ima 50ak godina ličnog levičarskog aktivizma, u jednom poglavlju svoje knjige, Zimerman prijateljima iz Occupy (njegov sin je, inače, jedan of frontlajnera njujorškog Occupy) daje listu saveta koje bi trebalo da poštuju ukoliko žele da umanje rizik od ponavljanja grešaka iz prošlosti. Mada su njegovi strateški saveti pisani iz američkog rakursa, jednako mogu biti od koristi „revolucionarima“ širom sveta. U slobodnom prevodu i prilagođene za „opštu upotrebu“, prenosim najvažnije:

Istina je negde tamo

Tema mog pisanja je Kosovo. Tema kojoj niko ne zna tačno da kaže početak, a ni kraj. Ja sam je počeo ljudima koji dole žive. Ne Beogradom i Prištinom, ne Vukom i Editom, već Dragoljubom i Fazlijom. Jer je to njihovo parče njive. Dragoljub je jednom prilikom dok je patrolirao šumom(po zanimanju je šumar), pronašao Ajšu Išljami, koja se izgubila kad je krenula da bere pečurke i nije bila ni svesna da je prešla administrativnu liniju. Uplašena devojčica je uporno ponavljala Dragoljubu: " Slatina, Slatina". Dragoljub je shvatio da je devojčica iz Slatine i setio se da je nekada tamo imao prijatelja i njegov broj telefona. Odmah ga je okrenuo i obavestio, a ovaj mu je ushićeno odgovorio da celo selo traži malo Ajšu. Dogovorili su se da se nađu na granici oko ponoći, kako bi devojčicu bezbedno predao roditeljima. Njeni roditelji su bili toliko zahvalni da su Dragoljubu ponudili kumstvo.
Poruka elitama: "Ovako više neće moći!"

Zašto ljudi tokom krize svoje poverenje poklanjaju ekonomistima i tehnokratima? Čini se da oni upravo u vremenu krize doživljavaju renesansu?

 

Ekonomsko znanje se danas zaista uvažava na način koji mi je potpuno nerazumljiv. Posebno zato što se ekonomska nauka na intelektualnom nivou bavi stvarima koje su veome udaljene od realnog društvenog života. Ekonomisti su veoma apstraktni ljudi i veoma slični matematičarima. Uprkos tome, njihova istraživanja i apstraktne teorije imaju ogroman odjek u politici, a obožavani su i od onih koji donose odluke u finansijskom sektoru. Ovaj jaz između teorije i života je veoma čudan, veliki apsurd poslednjih decenija.

Čime zameniti kapitalizam?

Svet se nalazi pred dva velika izazova. Mora da pronađe alternativni ekonomski model i mora da iznedri sistem upravljanja koji će mu biti adekvatan. Ma šta vam govorili moćni mediji, alternative postoje.

 

Kao ekonomski sistem, kapitalizam je generisao takve socijalne nejednakosti da počinje da ugrožava svetski mir. Istovremeno, iznedrio je tako moćne korporacije da podriva same temelje parlamentarne demokratije. Stvar je u toj meri ozbiljna da se izučavanje kapitalizma, barem kada je o akademiji reč,  preselilo u antropologiju, koja ga smešta u okvir teorije neokolonijalizma. Naime, kapitalizam se najlakše opisuje i razume ako se stanovništvo zemalja postindustrijskih zemalja posmatra kao kolonija, a najmoćnije korporacije kao metropola. Usput, aksiom rasta, koji neizostavno važi i za korporacije koje eksploatišu i trguju ograničenim prirodnim resursima, polako ali sigurno nagriza održivost ekosistema.

 

 

 

Che Guevara - revolucionar

Che ( Punim imenom Ernesto Rafael Guevara Lynch de la Serna ) Guevara je rođen u argentinskoj građanskoj porodici, španskih, baskijskih i irskih potomaka 14.juna 1928.godin.


"Tokom puta imao sam priliku prolaziti kroz dominione kompanije United Fruit, što me još jednom uvjerilo u to koliko su zapravo užasne te kapitalističke hobotnice. Zakleo sam se pred slikom staroga i oplakivanog druga Staljina da neću počivati sve dok ne budem svjedočio uništenju tih kapitalističkih hobotnica. U Gvatemali ću se usavršiti te postići ono što mi je potrebno da bih postao autentični revolucionar" napisao je u Pismu tetki 10. decembra 1953. godine.



123