Pažnja javnosti preusmerava se sa važnih problema na nevažne. Javnost se pretrpava nebitnim informacijama, da ljudi ne bi razmišljali i da se ne bi posvetili razumevanju sveta.

Metod “problem-reagovanje-rešenje”. Stvara se problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izaziva se i prenosi nasilje, da bi javnost lakše prihvatila ograničavanje slobode, ekonomsku krizu - da bi se na kraju opravdalo rušenje socijalne države.

Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, promena se uvodi postepeno, “na kašičicu”, mesecima i godinama. Mere, koje bi izazvale otpor ukoliko bi se izvele naglo, sprovode se taktikom malih koraka. Svet se vremenom menja, a da pritom većina ljudi i nema svest o promenama.

Način da se javnost pripremi na nepopularne promene je, da se one najavljuju unapred. Ljudi ne osete svu težinu promena, jer se privikavaju na samu ideju o promeni. A i “zajednička nada u bolju budućnost” olakšava prihvatanje.

Kad se manipulatori odraslima obraćaju kao deci, tada javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo.Ovaj mehanizam koristi se i prilikom reklamiranja.

Koristi se za ometanje razumnog rasuđivanja. Kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi (bes, strah). Upotrebom emotivnog reagovanja omogućava se pristup nesvesnom, pa je moguće sugerisati ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili izazvati određeno ponašanje.

Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva se srozava, čime se onemogućava pristup mehanizmima manipulacije, a i da bi se razvijalo što veće nerazumevanje između viših i nižih obrazovnih slojeva.

Javnost se podstiče da prihvata prosečnost. Ljude ubeđuju da je poželjno (in, u modi) biti glup, vulgaran i neuk, dok se paralelno izaziva otpor prema obrazovanju, kulturi i nauci.

Ubedivanje pojedinca da je isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, s osećajem krivice, odustaje od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv sistema.

Brz razvoj nauke poslednjih 50 godina stvara provaliju između znanja običih ljudi i vladajuće elite koja manipuliše informacijama. Dostignuća raznovrsnih nauka, i napredno znanje o čoveku “SISTEM” koristi za manipulaciju - a ne na opštu dobrobit čovečanstva.