VESTI I TEKSTOVIO NEOLIBERALIZMUO TRANZICIJI O PRIVATIZACIJAMAO KORUPCIJIO KONTROLI MEDIJAO OTIMANJU VODESTATISTIKA OBNOVLJIVA ENERGIJAŽIVOTNA SREDINASLOBODAN JAVNI PREVOZ DOKUMENTARNI FILMOVIlive streamIza kulisa

 

 
 
 
 
 

 

 

Stefan Hessel

 

 

PRIJAVA
Budite obavešteni o aktulenim događajima i akcijama
Ime:
E-mail :

 

 

 

Stefan Hessel

 

 

SVE VESTI
Privatizacija - Političari, "stručnjaci" i mediji u neoliberalnoj šemi

Slučaj EPS - Gde su 150 milijardi dinara prihoda godišnje od prodate električne energije?!!

 

 

Poslednjih meseci smo svedoci pojačavanja medijske kampanje kojom se najavljuju poskupljenja i privatizacije strateški važnih industrija i javnih preduzeća, a sve to po nalogu "političke elite" koja od toga ima direktne koristi u vidu procenata koje treba da dobije "privatizacijom" NAŠIH javnih preduzeća. Jedno od tih poskupljenja je poskupljene električne energije i priprema terena za privatizaciju Elektroprivreda Srbije (EPS).
 
 
Po dobro poznatom neoliberalom receptu, političari, predstavnici međunarodnih bankarskih i finansijskih institucija i domaći finasijski i ekonomski "eksperti" uz podršku medija čiji su vlasnici ti isti akteri , koriste strategiju koju je Naom Čomski objasnio u svom tekstu "10 Strategija manipulacije putem medija", pod tačkama 3 i 4, kako bi stvorili sliku o potrebi za poskupljenjem i pripremili tren za privatizaciju zbog navodne neefikasnosti društvenog vlasništva.  Ali pitanje je da li je to tačno?
Šest primera kako nas uprava EPS-a pljačka!

1. Isporuka električne enegije nestandardnog kvaliteta 

2. Obračunavanje kamate suprotno zakonu, 

3. Nepoštovanje odluke sudova.

4. Dostavljanje računa za neizvršenu isporuku električne energije.

5. Prodaja nekorišćene i nepostojeće obračunske snage potrošačima.

6. Ustupajući bazu nasih ličnih podataka korisniku RTS-u, Elektroprivreda je na nezakonit način povredila član 42 stava 3. Ustava Srbije.

Occupy: Uputstvo za upotrebu revolta

Kao neko ko iza sebe ima 50ak godina ličnog levičarskog aktivizma, u jednom poglavlju svoje knjige, Zimerman prijateljima iz Occupy (njegov sin je, inače, jedan of frontlajnera njujorškog Occupy) daje listu saveta koje bi trebalo da poštuju ukoliko žele da umanje rizik od ponavljanja grešaka iz prošlosti. Mada su njegovi strateški saveti pisani iz američkog rakursa, jednako mogu biti od koristi „revolucionarima“ širom sveta. U slobodnom prevodu i prilagođene za „opštu upotrebu“, prenosim najvažnije:

Istina je negde tamo

Tema mog pisanja je Kosovo. Tema kojoj niko ne zna tačno da kaže početak, a ni kraj. Ja sam je počeo ljudima koji dole žive. Ne Beogradom i Prištinom, ne Vukom i Editom, već Dragoljubom i Fazlijom. Jer je to njihovo parče njive. Dragoljub je jednom prilikom dok je patrolirao šumom(po zanimanju je šumar), pronašao Ajšu Išljami, koja se izgubila kad je krenula da bere pečurke i nije bila ni svesna da je prešla administrativnu liniju. Uplašena devojčica je uporno ponavljala Dragoljubu: " Slatina, Slatina". Dragoljub je shvatio da je devojčica iz Slatine i setio se da je nekada tamo imao prijatelja i njegov broj telefona. Odmah ga je okrenuo i obavestio, a ovaj mu je ushićeno odgovorio da celo selo traži malo Ajšu. Dogovorili su se da se nađu na granici oko ponoći, kako bi devojčicu bezbedno predao roditeljima. Njeni roditelji su bili toliko zahvalni da su Dragoljubu ponudili kumstvo.
Poruka elitama: "Ovako više neće moći!"

Zašto ljudi tokom krize svoje poverenje poklanjaju ekonomistima i tehnokratima? Čini se da oni upravo u vremenu krize doživljavaju renesansu?

 

Ekonomsko znanje se danas zaista uvažava na način koji mi je potpuno nerazumljiv. Posebno zato što se ekonomska nauka na intelektualnom nivou bavi stvarima koje su veome udaljene od realnog društvenog života. Ekonomisti su veoma apstraktni ljudi i veoma slični matematičarima. Uprkos tome, njihova istraživanja i apstraktne teorije imaju ogroman odjek u politici, a obožavani su i od onih koji donose odluke u finansijskom sektoru. Ovaj jaz između teorije i života je veoma čudan, veliki apsurd poslednjih decenija.

Čime zameniti kapitalizam?

Svet se nalazi pred dva velika izazova. Mora da pronađe alternativni ekonomski model i mora da iznedri sistem upravljanja koji će mu biti adekvatan. Ma šta vam govorili moćni mediji, alternative postoje.

 

Kao ekonomski sistem, kapitalizam je generisao takve socijalne nejednakosti da počinje da ugrožava svetski mir. Istovremeno, iznedrio je tako moćne korporacije da podriva same temelje parlamentarne demokratije. Stvar je u toj meri ozbiljna da se izučavanje kapitalizma, barem kada je o akademiji reč,  preselilo u antropologiju, koja ga smešta u okvir teorije neokolonijalizma. Naime, kapitalizam se najlakše opisuje i razume ako se stanovništvo zemalja postindustrijskih zemalja posmatra kao kolonija, a najmoćnije korporacije kao metropola. Usput, aksiom rasta, koji neizostavno važi i za korporacije koje eksploatišu i trguju ograničenim prirodnim resursima, polako ali sigurno nagriza održivost ekosistema.

 

 

 

Znate li šta kaže profesor Štiglic o MMF-u?

„Možete vidjeti kako im se rašire oči na mogućnost dobijanja provizije ako se u procjeni vrijednosti imovine velikih javnih preduzeća i ključnih industrijskih preduzeća skine koja milijarda “, kaže Štiglic

 

"Zemlja-žrtva doslovice bačena „na koljena“ i „de facto“ se nalazi pred privrednim uništenjem. U tim dramatičnim okolnostima MMF iz nje zločinačkom hladnokrvnošću izvlači i posljednje kapi krvi"

 

Postoji li zemlja koja je izbjegla ovakvu nesretnu sudbinu? „Da“ – kaže profesor Štiglic

Mexico, ovih dana

Studenti u Meksiku mobilisali čitav svoj narod protiv neoliberalista i medija koji su ih zastupali u predizbornoj kampanji i "izbornoj krađi"!


Niko ne želi neoliberalnog predsedničkog kandidat za koga se tvrdi da je izbore dobio na prevaru. Enrique Penha Nieto (Enrik Penja Nieto) i njegovu PSI stranku koja je posle 70 godina vladavine, izbačena sa političke scene 2000te, zbog toga što je opljačkala (ili kako mediji, političari i neoliberalna svita u Srbiji i svetu to nazivaju "privatizacija") skoro sve što je bilo javno dobro.

Revolucija ne može biti prenošena na TV-u!

Togo, Lomo - Sa svih strana sveta dolaze vesti i snimci mirnih i konstruktivnih protesta protiv političko-ekonomske oligarhije...
 

Che Guevara - revolucionar

Che ( Punim imenom Ernesto Rafael Guevara Lynch de la Serna ) Guevara je rođen u argentinskoj građanskoj porodici, španskih, baskijskih i irskih potomaka 14.juna 1928.godin.


"Tokom puta imao sam priliku prolaziti kroz dominione kompanije United Fruit, što me još jednom uvjerilo u to koliko su zapravo užasne te kapitalističke hobotnice. Zakleo sam se pred slikom staroga i oplakivanog druga Staljina da neću počivati sve dok ne budem svjedočio uništenju tih kapitalističkih hobotnica. U Gvatemali ću se usavršiti te postići ono što mi je potrebno da bih postao autentični revolucionar" napisao je u Pismu tetki 10. decembra 1953. godine.



123456789101112131415161718