IDEJA OCCUPY (99%)
Ideja Occupy (99%) bi trebala da bude postavljena na principima koji su bliski Komunitarizmu i sinarhiji, a to je društvo bez stranaka i društvo bez klasa. To je jedinstven novi model vlasti koji daleko prevazilazi kapitalizam, demokratiju i monarhiju. Demokratijom vladaju manipulativni demagozi, a taj oblik vlasti je loš koliko i monarhija - vrlo je mala razlika. Razlika je više psihološka nego praktična. Ono što je bitno je život države i kvalitet življenja u njoj. Teorije koje ne zažive ne znače ništa, računa se ono što je ostvareno u realnosti. Ostvareni modeli prikazuju stanje, prikazuju procese koji su doveli do tog stanja i sagledavanjem kompleksne slike istorije prikazuju potencijale budućnosti.
Kapitalizam je projektovan da demokratske sisteme potpuno kontroliše sistemom informisanja. Dostupnost i kontrola nad izvorima i tokovima informacija su modusi kojima se postiže sputavanje, održavanje ili usmeravanje društvenog sistema. Vitalne informacije nikada ne dolaze do naroda - to je dokazano beskorisno.
Idealna jednačina kvalitetnog društva je sinergistički zbir kombinacije uticaja Ideje pokreta Occupy (99%), korporacija i naroda koji, vođeni sinarhijom, ostvaruju zbir svega dobrog svojih prirodnih osobina i kapaciteta. Ono što se ostvaruje kada se ove komponente uravnoteže može dovesti do evolutivnih koraka napred u razvoju covecanstva.
Korupcija svake i bilo koje komponente donosi raspad sistemu. Sistemi društava i država su se gotovo uvek zbog toga raspadali putem ratnih sukoba.
Očiti cilj Pokreta Occupy (99%) je uspostavljanje ekološki održivog razvoja Sveta. Ova vizija obuhvata stvaranje jednonacionalne populacije .
Da bi se ostvarila ova vizija promene bi trebalo da se odvijaju na svim nivoima koji su bitni - obrazovanje, zakon i ekonomija koji su do sada imali jedan razvojni tok dovedeni su do tačke u kojoj ne mogu normalno da se razvijaju.
Dosli smo do tačke gde praktično sve mora da se menja, izgleda komplikovano i utopistički, ali nije tako. U stvari je jednostavno i blisko svim ljudima, jer otvara mogućnosti potpune sigurnosti svih pripadnika jednonacionalne svetske populacije.
REVOLT
U Srbiji su ostale samo prazne ljušture ideoloških, moralnih i drugih nesuglasica. Stanovništvo je na svim razinama - od globalnih, republičkih do mesnih - podeljeno na tlačitelje i tlačene. To nije samo srpski problem ali je ovde veoma naglašen. Nisam siguran da ovakvi tekstovi imaju velike domašaje, ali to je neka vrsta satifakcije za sve ljude koji slično misle i da nisu usamljeni. Ili možda čak da nisu prolupali privatno, već da smo prolupali kolektivno. I sa njima. Da li je to zatišje pred buru? A ja kao i svi vi se buri nadam…
Socijalna raslojavanja došla su do tačke pucnjanja. Dalje se ovako ne može!!! Pretnje kaznama, represijom, zaplenom imovine, u zemlji koja vam pruža tako malo bilo čega. To je neodrživ koncept…
Politička tragedija koja traje već 25 godina sa istim izanđalim političarima i ofucanim idejama. Postavlja se ključno pitanje: zašto bi ovi političari na sceni išta menjali kada žive u najboljem od svetova … i to žele da dokažu smešno…
Jedina ideja je povećanje poreske stope, akcize, marže, takse i kazne i na taj način dodatno opljačkati već urnisano stanovništvo. Naplata je najvažnija stvar…
EU i Kosovo su alibi iza državne nepravde koje prema stanovništvu svakodnevno čine. Neki Džingis Kan je uvek pred vratima…
Nisam utopista, ali sam dovoljno očajan da verujem u utopiju i mogućnost potpunog diskontinuiteta u našoj politici.
Pametni ljudi nisu uz ovu vlast. Ukoliko to postanu, prestaju to biti. Zašto su pametni ljudi zaćutali na analizu naše situacije, političkog sistema? Potrošeno je sve što je moglo da se kaže. Možda i nije vredno slušati. Dok god se na 1. maj peku prasići a ne bori se za pravdu na ulicama, sve su priče suvišne.
Jedan lokalni političar se slatko nasmejao tezi da može da dodje do nemira. Srpski političari smatraju da narod nikada neće izaći na ulicu da traži pravdu…političari su izgubili vezu sa svojim narodom.
Kriza je ipak toliko produbljena da će ljudi postati lojalni jedni drugima zbog dubine problema… i nije pitanje kako već kada će svaki dahija naše elite da prodje kao Dahija ako ne ostavi bilo kakvu opciju za preživljavanje. A takvih više nema… prestaće popunjavanje budžeta, jer narod neće hteti da namiruje sve te svastike, udavače, zetove, šurake, pašenoge, ljubavnice i ogromni državni aparat… niko neće da radi, svi bi da budu menadžeri, a ko ne ume baš ništa upravlja državom.
Revolt je jedino što nam preostaje… što pre to bolje…i nije bitno u kom obliku će eksplodirati već kada. Ja sam spreman, a vi???
Autor: Milo Hrcan