VESTI I TEKSTOVIO NEOLIBERALIZMUO TRANZICIJI O PRIVATIZACIJAMAO KORUPCIJIO KONTROLI MEDIJAO OTIMANJU VODESTATISTIKA OBNOVLJIVA ENERGIJAŽIVOTNA SREDINASLOBODAN JAVNI PREVOZ DOKUMENTARNI FILMOVIlive streamIza kulisa

 

 
 
 
 
 

 

 

Stefan Hessel

 

 

PRIJAVA
Budite obavešteni o aktulenim događajima i akcijama
Ime:
E-mail :

 

 

 

Stefan Hessel

 

 

U gladi su velike oči
2011-12-28

Ne možeš pobeći od vlastitih sećanja. I uvek će se naći neko ko će te podsetiti na dane proživljene u socijalizmu. Glupo je danas veličati taj sistem, ali je žalosna činjenica da današnje generacije mladih žive lošije i nesigurnije nego što su živjeli njihovi roditelji. I kao što nam je kapitalizam, prvenstveno zbog svog izobilja, izgledao jako privlačan kad smo ga gledali iz socijalističkog miljea, što smo dalje od tog vremena, socijalizam nam je sve bolji i lepši, jer nam je tranzicijski kapitalizam donio samo bedu.


Kao da nam je istorija izrekla presudu: stoko, sanjaj socijalizam i trpi kapitalizam! Bilo je u tom jugoslovenskom socijalizmu neuporedivo više socijalne pravde, država je brinula o tebi od rođenja do smrti, i što je najvažnije – bilo je neke makar i nejasne nade. ’Kada je ovoj zemlji bilo najbolje?’, glasilo je pitanje u velikoj anketi provedenoj pre godinu dana u Srbiji. ‘U socijalizmu’, bio je odgovor većine anketiranih. Jedino političke slobode iz tog vremena nisu dobile prolaznu ocjenu. Slične rezultate dale su i ankete sprovedene u Sloveniji i Makedoniji. 


,,Ovi današnji ne mogu ni da okreče ono što smo mi izgradili”, izjavio je jedan od bivših socijalističkih trudbenika, pripadnik srednje klase koja je svake godine išla na more i jela meso svaki dan…


Sociolozi i ekonomisti su manje izdašni u pohvalama bivšem sistemu: ,,Kad sanjamo socijalizam, sanjamo ondašnji nerad za velike pare.” A sada doživljavamo nerad jer nema posla a bogami ni para…usta se osušila, stomak naduo, jedino su se oči povećale u potražnji za slamkom spasa…šta dalje sledi? Sve zavisi samo od nas…

 

                                                                                                                                         Autor: Milo Hrcan